SFRJ za ponavljače

TITO

Jugoslaviju je svojom slobodnom voljom stvorio Josip Broz Tito. On je bio najveća i najznačajnija ličnost u istoriji naroda Jugoslavije i poslednji akcioni heroj među državnicima XX veka. O njemu su napisane mnoge knjige i istorijske studije. Najbolju biografiju druga Tita napisao je Vladimir Dedijer pod naslovom “Prilozi”. Pošto Dedijerova knjiga ima 12 kila, ovde prenosimo samo kratak sadržaj:

Josip Broz Tito rođen je u Kumrovcu, posle čega je skuvao glavu od svinje da nahrani braću i sestre i slomio korito na sankanju. Zatim je otišao na zanat u Sisak i odatle na istočni front gde su ga Čerkezi proboli kopljem, te je pao u rusko zarobljeništvo i oženio se Pelagijom. Nakon toga se zapošljava u Kominterni i ubrzo postaje generalni sekretar KPJ, zbog čega neko vreme leži u Lepoglavi gde priznaje samo sud svoje partije. Po izlasku iz zatvora podiže ustanak i revoluciju, stvara AVNOJ, KNOJ i AFŽ i oslobađa zemlju od stranih okupatora i domaćih izdajnika. Posle rata kaže Staljinu “ne”, hapsi Đida i pije viski s Čerčilom. Ženi se Jovankom, svira klavir, lovi medvede i pokreće nesvrstane. Putuje plavim vozom i “Galebom”. Nosi belo odelo, rukavice, prsten i Roleks. Voli Čivas, štrukle, mlinčeke s picekom, omladince i, naročito, omladinke. Poseduje dobru kolekciju vina koje na Brionima pije sa svojim kaskaderom Ričardom Bartonom. U starosti lično odlazi na Kubu po svoje sledovanje cigara, usput kinji Fidela i u povratku preskače Kineski zid.

Tito je umro u Ljubljani i, nakon kraćeg zadržavanja u Zagrebu, sahranjen je u “Kući cveća” u Beogradu. Pošto je bio diktator nikome nije bilo žao što je umro, tako da mu ni na sahranu niko nije došao, pogotovo ne iz sveta. Ono na televiziji je montirano, a očevici lažu.

© Dejan Novačić